“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Srpski poslovni Almanah - Veliki
Zdrava Hrana Srbija
SRPSKI BRENDOVI

Karađorđeva postala zagrebački stek

ZDRAVA HRANA: Šta bi sve moglo svetu da se ponudi iz bogatog srpskog tanjira FOTO: Rade PRELIĆ

Samo tri proizvoda iz Srbije – leskovački domaći ajvar, homoljski med i fruškogorsko vino „bermet“ – imaju međunarodnu oznaku kvaliteta, što im omogućava prodaju širom sveta

„Stigla pršuta!“ – pohvalila se na društvenim mrežama Užičanka Marija Ilić, obznanivši tako da je u daleki Detroit ipak unela malo domaće atmosfere iz rodne Srbije. Nije navela kojim „kanalima“ je užička pršuta stigla skoro do granice sa Kanadom s obzirom da se ne može nabaviti u tamošnjim prodavnicama, kao ni mnoštvo ovdašnjih proizvoda jer nemaju međunarodnu oznaku kvaliteta.

Karađorđeva postala zagrebački stek
Karađorđeva postala zagrebački stek FOTO: Rade PRELIĆ

Naime, samo tri proizvoda iz Srbije – leskovački domaći ajvar, homoljski med i fruškogorsko vino „bermet“ imaju međunarodnu oznaku kvaliteta po Lisabonskom aranžmanu za zaštitu oznaka porekla, što im omogućava prodaju na tržištima u više od 25 zemalja širom sveta. U Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije su registrovana još 52 domaća proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, ali njihova licenca važi samo za Srbiju. Što, ukratko, znači da se izvan granica Srbije svako kome padne napamet može „poslužiti“ našim prepoznatljivim proizvodima, kao što su uradili Česi kad su zaštitili naziv „šljivovica“ kao svoj. Paradoksalno, jer je baš prvi patent zaštićen u Srbiji daleke 1921. godine registrovan kao „Stroj za pečenje rakije“, na ime Milana Jovanovića, kazandžije iz Novog Sada.

Takođe, Hrvati uveliko prodaju „karađorđevu šniclu“ kao „zagrebački stek“, dok se Slovenci predstavljaju kao velemajstori u proizvodnji ajvara! Prvi su se setili, a nas ionako nije bilo briga. A bili smo među 11 država koje su 1883. godine potpisale Parisku konvenciju za zaštitu industrijske svojine, koja predstavlja jedan od prvih međunarodnih sporazuma u oblasti intelektualne svojine.


Naše, a svačije

Oznakama geografskog porekla štite se proizvodi čiji su kvalitet ili svojstva rezultat tradicionalnog načina proizvodnje ili klimatskih uslova, kao i nazivi i mesta gde se oni tradicionalno proizvode. Tako je Srbija, za svoje potrebe, zaštitila užičku pršutu i slaninu, futoški kupus, ariljsku malinu, sremski kulen, požarevačku kobasicu, rtanjski čaj, “banatski rizling”, kosovsko vino, pirotske ćilime, mineralne vode, leskovački roštilj…


Iako je širom sveta odavno uvrežen ekonomski patrotizam – retko koji će Francuz u inostranstvu kupiti čedar sir ili Irac popiti „amstel“ ili „hajneken“, naša dijaspora je prinuđena da se gotovo u potpunosti okrene stranim proizvodima, jer joj je prostor za pomaganje srpskog izvoza uveliko sužen. Postoji samo nekoliko brendova za koje se može reći da su „Mejd in Srbija“ a troše se izvan granica naše zemlje – „Plazma“, „Knjaz Miloš“, „Jaffa“, „Smoki“…

– Oznaka geografskog porekla stvara percepciju poistovećivanja države sa proizvodom. To nije samo ekonomski benefit, već se ovim oznakama štite proizvodi koji su deo tradicije i nacionalnog identiteta, odnosno predstavljaju ono po čemu su jedan narod i država prepoznatljivi u svetu – kaže za naš portal Zoran Dragojević, rukovodilac Grupe za dizajn i oznake geografskog porekla Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije.

Srpski brend
BREND IZ MAČKATA: Zašto da se pršuti dive samo u Srbiji

– Proizvod koji je zaštićen u jednoj zemlji ne mora obavezno imati značaj i važnost niti biti smatran kvalitetom u nekoj drugoj – dodaje on, naglasivši da geografski, ekonomski i kulturni činioci, ali i klima, uveliko određuju šta je kvalitet na određenom prostoru. Tako je Brazil poznat po kafi, Kuba po cigarama, Francuska po sirevima, Belgija po čokoladi…

– Srbija svakako ima svoje adute, odnosno proizvode sa posebnim svojstvima ili kvalitetom – tvrdi Dragojević i nabraja da tu, pre svega, spadaju ariljska malina, futoški kupus, pirotski ćilim, bezdanski damast, sirogojno džemperi, suva šljiva, mlevena crvena paprika…

zdrava hrana
ZDRAVA HRANA: Šta bi sve moglo svetu da se ponudi iz bogatog srpskog tanjira

Pa ipak, iako imamo dosta kvalitetnih i originalnih proizvoda da ponudimo stranom tržištu, domaći brendovi teško pronalaze put do kupaca u inostranstvu. Kao glavni uzrok za takvu situaciju, Dragojević, pre svega, navodi nemogućnost masovne proizvodnje koja bi konstantno zadovoljavala potrebne određenog tržišta. – Ako, na primer, uzgajate pirotsko jagnje, morate da obezbedite dovoljno prostora, ispašu baš na obroncima Stare planine i ljude koji će da ih čuvaju. Ta jagnjad daje malo mesa i mleka, dakle potrebna su velika stada da bi se obezbedila veća količina sira i mleka. A nekada smo kačkavalj od ovčijeg mleka izvozili u SAD, Kanadu, Siriju… – navodi on.

Zlatarski sir
Zlatarski sir – Srpski brend

U poteškoće, Dragojević ubraja i nedostatak garantovanog kvaliteta, izostanak kontinuiteta u isporukama, konkurentnost cena, brendiranje, ambalažu, ali i nezainteresovanost proizvođača da zaštite svoj proizvod. – Proizvođači moraju da prepoznaju svoj interes u zaštiti proizvoda kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou, a u postupak zaštite trebalo bi da se uključe svi relevantni faktori u državi – smatra Dragojević.

Država Srbija po pitanju međunarodne zaštite domaćih proizvoda i zaštite intelektualne svojine za sada mudro ćuti. A ni mi sami se u to kolo ne hvatamo, pa nam tako opet Hrvati zaštitiše ime Nikola Tesla kao svoju intelektualnu svojinu! Sledeći su valjda Milanković, Pupin, Andrić… Da li stvarno nemamo šta da ponudimo svetu ili svesno pristajemo da širom planete budemo prepoznati najviše po izvozu mladih obrazovani ljudi koji će svoj život graditi u zemljama gde će im ovdašnji delikatesi i dalje stizati nezvaničnim kanalima?

 

Najnovije

Spasite ugled SANU ili podnesite ostavku

Kako za člana SANU može da se bira lice koje nema ni jednu knjigu, otkad je karijera izgrađena na sorošovskim dotacijama naučno neproblematična, ili kako je, kao filozof, jednoglasno mogao da prođe pravnik koji se dirljivo trudi pisanjem pseudofilozofskih nerazumljivih štiva, pita profesor Milan Brdar predsednika Akademije

Vukovar – temelј hrvatskih laži

Da li je agresija bila razbijanje Jugoslavije koje su na talasima hrvatskog klero-fašizma izvele udbaško-patrijske strukture i međunarodni centri moći – ili izbacivanje Srba iz hrvatskog ustava, ubijanje srpskih civila i rušenje njihovih objekata pre početka rata u Vukovaru i drugim gradovima i selima po Hrvatskoj?

Srpski udžbenici duginih boja

Ministarstvo prosvete Srbije, na zahtev jedne LGBT-NVO, zabranjuje šest udžbenika, a taj zahtev za promenom sadržaja onoga što se uči ujedno je i zahtev za promenom dominantne vrednosti, što najavljuje početak sveopšte revizije

Kako u Kanadu, najbolju za život na svetu

Ujedinjene nacije su izvršile rangiranje uzimajući u obzir 42 faktora, među kojima su: zdravstvo, obrazovanje, životna okolina, ekološka zaštita, sloboda akcija i kretanja, životni standard, prosperitet, sigurnost i sl. U decembru 2017. godine zabeležen je rekordan pad stope nezaposlenosti, na svega 5,5 odsto, što je najniža stopa nezaposlenosti od 1976. godine

Žale za Jugom, srljaju u Brisel

Dvotomna studija-zbornik “Istorija jedne utopije” u izdanju beogradske “Catene mundi” pojavila se sa realnim potencijalom da u suočavanju srpske intelektualne i političke javnosti sa posledicama dve Jugoslavije i titoizma zauzme značajnije mesto i od često prozivanog i sumnjičenog Memoranduma SANU

Fenomen Srbija

Zemlja u kojoj su najbogatiji oni koji nikad nisu radili, gde žive najlepše žene, a natalitet opada, gde ljudi slave slavu, a psuju Boga, gde nisi normalan ako ne poludiš, piše jedan američki novinar u čikaškom listu posle posete Beogradu
Travel - veliki baner