“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
Zdrava Hrana Srbija
SRPSKI BRENDOVI

Karađorđeva postala zagrebački stek

ZDRAVA HRANA: Šta bi sve moglo svetu da se ponudi iz bogatog srpskog tanjira FOTO: Rade PRELIĆ

Samo tri proizvoda iz Srbije – leskovački domaći ajvar, homoljski med i fruškogorsko vino „bermet“ – imaju međunarodnu oznaku kvaliteta, što im omogućava prodaju širom sveta

„Stigla pršuta!“ – pohvalila se na društvenim mrežama Užičanka Marija Ilić, obznanivši tako da je u daleki Detroit ipak unela malo domaće atmosfere iz rodne Srbije. Nije navela kojim „kanalima“ je užička pršuta stigla skoro do granice sa Kanadom s obzirom da se ne može nabaviti u tamošnjim prodavnicama, kao ni mnoštvo ovdašnjih proizvoda jer nemaju međunarodnu oznaku kvaliteta.

Karađorđeva postala zagrebački stek
Karađorđeva postala zagrebački stek FOTO: Rade PRELIĆ

Naime, samo tri proizvoda iz Srbije – leskovački domaći ajvar, homoljski med i fruškogorsko vino „bermet“ imaju međunarodnu oznaku kvaliteta po Lisabonskom aranžmanu za zaštitu oznaka porekla, što im omogućava prodaju na tržištima u više od 25 zemalja širom sveta. U Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije su registrovana još 52 domaća proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, ali njihova licenca važi samo za Srbiju. Što, ukratko, znači da se izvan granica Srbije svako kome padne napamet može „poslužiti“ našim prepoznatljivim proizvodima, kao što su uradili Česi kad su zaštitili naziv „šljivovica“ kao svoj. Paradoksalno, jer je baš prvi patent zaštićen u Srbiji daleke 1921. godine registrovan kao „Stroj za pečenje rakije“, na ime Milana Jovanovića, kazandžije iz Novog Sada.

Takođe, Hrvati uveliko prodaju „karađorđevu šniclu“ kao „zagrebački stek“, dok se Slovenci predstavljaju kao velemajstori u proizvodnji ajvara! Prvi su se setili, a nas ionako nije bilo briga. A bili smo među 11 država koje su 1883. godine potpisale Parisku konvenciju za zaštitu industrijske svojine, koja predstavlja jedan od prvih međunarodnih sporazuma u oblasti intelektualne svojine.


Naše, a svačije

Oznakama geografskog porekla štite se proizvodi čiji su kvalitet ili svojstva rezultat tradicionalnog načina proizvodnje ili klimatskih uslova, kao i nazivi i mesta gde se oni tradicionalno proizvode. Tako je Srbija, za svoje potrebe, zaštitila užičku pršutu i slaninu, futoški kupus, ariljsku malinu, sremski kulen, požarevačku kobasicu, rtanjski čaj, “banatski rizling”, kosovsko vino, pirotske ćilime, mineralne vode, leskovački roštilj…


Iako je širom sveta odavno uvrežen ekonomski patrotizam – retko koji će Francuz u inostranstvu kupiti čedar sir ili Irac popiti „amstel“ ili „hajneken“, naša dijaspora je prinuđena da se gotovo u potpunosti okrene stranim proizvodima, jer joj je prostor za pomaganje srpskog izvoza uveliko sužen. Postoji samo nekoliko brendova za koje se može reći da su „Mejd in Srbija“ a troše se izvan granica naše zemlje – „Plazma“, „Knjaz Miloš“, „Jaffa“, „Smoki“…

– Oznaka geografskog porekla stvara percepciju poistovećivanja države sa proizvodom. To nije samo ekonomski benefit, već se ovim oznakama štite proizvodi koji su deo tradicije i nacionalnog identiteta, odnosno predstavljaju ono po čemu su jedan narod i država prepoznatljivi u svetu – kaže za naš portal Zoran Dragojević, rukovodilac Grupe za dizajn i oznake geografskog porekla Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije.

Srpski brend
BREND IZ MAČKATA: Zašto da se pršuti dive samo u Srbiji

– Proizvod koji je zaštićen u jednoj zemlji ne mora obavezno imati značaj i važnost niti biti smatran kvalitetom u nekoj drugoj – dodaje on, naglasivši da geografski, ekonomski i kulturni činioci, ali i klima, uveliko određuju šta je kvalitet na određenom prostoru. Tako je Brazil poznat po kafi, Kuba po cigarama, Francuska po sirevima, Belgija po čokoladi…

– Srbija svakako ima svoje adute, odnosno proizvode sa posebnim svojstvima ili kvalitetom – tvrdi Dragojević i nabraja da tu, pre svega, spadaju ariljska malina, futoški kupus, pirotski ćilim, bezdanski damast, sirogojno džemperi, suva šljiva, mlevena crvena paprika…

zdrava hrana
ZDRAVA HRANA: Šta bi sve moglo svetu da se ponudi iz bogatog srpskog tanjira

Pa ipak, iako imamo dosta kvalitetnih i originalnih proizvoda da ponudimo stranom tržištu, domaći brendovi teško pronalaze put do kupaca u inostranstvu. Kao glavni uzrok za takvu situaciju, Dragojević, pre svega, navodi nemogućnost masovne proizvodnje koja bi konstantno zadovoljavala potrebne određenog tržišta. – Ako, na primer, uzgajate pirotsko jagnje, morate da obezbedite dovoljno prostora, ispašu baš na obroncima Stare planine i ljude koji će da ih čuvaju. Ta jagnjad daje malo mesa i mleka, dakle potrebna su velika stada da bi se obezbedila veća količina sira i mleka. A nekada smo kačkavalj od ovčijeg mleka izvozili u SAD, Kanadu, Siriju… – navodi on.

Zlatarski sir
Zlatarski sir – Srpski brend

U poteškoće, Dragojević ubraja i nedostatak garantovanog kvaliteta, izostanak kontinuiteta u isporukama, konkurentnost cena, brendiranje, ambalažu, ali i nezainteresovanost proizvođača da zaštite svoj proizvod. – Proizvođači moraju da prepoznaju svoj interes u zaštiti proizvoda kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou, a u postupak zaštite trebalo bi da se uključe svi relevantni faktori u državi – smatra Dragojević.

Država Srbija po pitanju međunarodne zaštite domaćih proizvoda i zaštite intelektualne svojine za sada mudro ćuti. A ni mi sami se u to kolo ne hvatamo, pa nam tako opet Hrvati zaštitiše ime Nikola Tesla kao svoju intelektualnu svojinu! Sledeći su valjda Milanković, Pupin, Andrić… Da li stvarno nemamo šta da ponudimo svetu ili svesno pristajemo da širom planete budemo prepoznati najviše po izvozu mladih obrazovani ljudi koji će svoj život graditi u zemljama gde će im ovdašnji delikatesi i dalje stizati nezvaničnim kanalima?

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Travel - veliki baner