“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
GMO
GMO NA MALA VRATA (2)

Genetski imperijalizam preti Srbiji

PRETI GENETSKI IMPERIJALIZAM: GMO kompanije ulaze na mala vrata

Jedan od načina da najbrže izađemo iz krize bio je predlog još pre deset godina da parlament donese odluku da se agrar proglasi za stratešku delatnost, a cela Srbija za region bez GMO, ali ni do danas to nije prošlo, a da li će i kada – ne zna se

Srbija bez ikakve logike uvozi suhomesnate proizvode iz Crne Gore, Makedonije i BiH, iako te zemlje nemaju stočnu proizvodnju. Njihove firme, budući da imaju daleko manje carinske stope jer nemaju proizvođače koje bi morale da štite, uvoze treću klasu mesa koja je dobijena ishranom GMO hrane, sa carinama od dva-tri odsto. Onda ga prerađuju i izvoze u Srbiju bez carine, jer između naših zemalja ne postoje carinske dažbine. Na taj način država na mala vrata uvodi GMO proizvode u svakodnevnu ishranu stanovništva, uprkos svim zakonskim normama i verbalnim zaklinjanjima odgovornih.

I tu nije kraj. Nezvanično saznajemo da je Srbija još 2007. godine dobila svog zvaničnog srpskog distributera genetski modifikovanog semena američke korporacije, koja je inače u svoje vreme proizvodila i Agent Orange, bojni otrov za rat u Vijetnamu. Shodno tome za očekivati je da se ova agresivna korporacija nije zadržala samo na oglednim parcelama, nego je verovatno pokušala da se nametne i na komercijalnom planu.


GMO soja u Srbiji

Kod nas se dozvoljava gajenje GM useva samo u eksperimentalne, naučne svrhe i svaka njiva pod ovim usevom mora biti prijavljena i kontrolisana. Prvi put je 2003. godine ipak otkriveno prisustvo GM soje u Vojvodini (u 2008. samo na 70 hektara, a godinu dana kasnije je utvrđeno prisustvo GMO soje na oko 27 hektara), dok je 2005. godine otkriveno 400 hektara u Mačvi, a potom i manje površine u okolini Kaća kod Novog Sada. Odmah je naređeno da se sve pronađene količine unište. Inače, u Srbiji se godišnje uveze 150.000 tona sojine sačme od čega je 90 odsto genetski modifikovana! Korišćenje sojine sačme za ishranu ljudi i životinja nije zabranjeno u EU, jer upotreba ovakvih proizvoda nije opasna po ljudsko zdravlje. Tako se i stoka u Srbiji hrani sa ovom GM sačmom, a kasnije se troši i to meso!


ČEKA SE REČ STRUČNJAKA

GMO
TERMINATOR TEHNOLOGIJA: Sve se okreće protiv proizvođača hrane

Opšte je raspoloženje da proizvodnja genetski modifikovane hrane ne bi trebalo kod nas da bude dozvolјena. Otpor tome postoji u svetu, u EU, ali, velike, moćne kompanije stalno lobiraju i to finansiraju, pa pre ili kasnije, na mala vrata ulaze. Gotovo je izvesno da će Srbija morati da ublaži stav po pitanju zabrane gajenja genetski modifikovanih organizama, ali je bitno da “ne trčimo” ispred EU, kaže direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i ulјarica “Žita Srbije” Vukosav Saković. Branislav Nedimović nedavno je najavio da će poslednju reč o tome dati stručnjaci Saveta za bezbednost hrane, koji je formiran početkom 2017. godine. Ministar je rekao da bi bilo kakva politička odluka pre one koju ustanove stručnjaci, a koja se odnosi na GMO, bila preuranjena.

U vreme kada se u Srbiji vodi rasprava za i protiv genetski modifikovanih organizama, stav Privredne komore Srbije još pre jedne decenije – 2007. godine, bio je da se Srbija ostane region gde se ne gaje GMO biljke, jer je to preduslov za bolje pozicije naših poljoprivrednih proizvoda na tržištima širom sveta, isticao je tadašnji  potpredsednik PKS dr Stojan Jevtić. Dakle, jedan od načina da najbrže izađemo iz krize bio je da Parlament donese odluku da se agrar proglasi za stratešku delatnost, a cela Srbija za region bez GMO. Tada je podršku PKS dao i Zadružni savez Srbije koji je predložio da se donese Rezolucija po kojoj se teritorija Republike Srbije proglašava područjem bez proizvoda genetički modifikovane hrane za stočnu i ljudsku ishranu.

Za to postoji i Ustavni osnov za donošenje takve Rezolucije, a to je član 97. Stav 1. tačka devet Ustava Republike Srbije. Proglašenjem i ostvarenjem ove rezolucije, Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju, a sa izrazitim mogućnostima povećanja izvoza u EU tradicionalnih proizvoda i proizvoda organske proizvodnje.


Nema prednosti nad klasičnim sortama

Pre deceniju i po tadašnji novosadski Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo kupio je licencu za proizvodnju GM kukuruza i to isključivo u eksperimentalne svrhe. Međutim, kako su stizale informacije o GM tehnologiji i da postoji realna opasnost da se kontaminira celokupna proizvodnja, sve je izmešteno na ogledno polje na Havajima. Prilikom ispitivanja koja su vršili naučnici ove ustanove GMO do sada nisu pokazali nikakvu prednost nad klasičnim sortama, navodi bivši višegodišnji direktor ove kuće prof. dr Milutin Ćirović.


Kada je reč o bezbednosti hrane dobijene od genetički modifikovanih biljaka, stručnjaci ističu da GMO proizvodi sadrže sastojke koji nikada nisu bili deo lanca ishrane i potrošači imaju pravo da znaju šta jedu i da odluče šta će da jedu. Jedan od najpoznatijih naučnika – boraca protiv GMO u svetu dr Džon Fagan, putuje po celoj zemljinoj kugli i drži predavanja o šteti koju GMO biotehnologije mogu da donesu. Za srpski parlament on poručuje da se zbog nacionalne bezbednosti ne dozvoli uzgoj genetski modifikovanog semena! On, napominje: setite se, iako je EU dozvolila uvoz GM namirnica za ljudsku i stočnu hranu (koje moraju biti obeležene), da je  dozvolila samo jedan varijetet tog semena, a šest zemalja je to zabranilo. I japanska Vlada je odbila da odobri da njihovi zemljoradnici seju bilo kakvo GM seme!  Džon Fagan kaže da u svetu mora biti obavezno obeležavanje GM hrane!

Stručnjaci širom sveta upozoravaju da genetski modifikovani organizmi nisu kreacija prirode. Nastaju u laboratoriji, nasilnom kombinacijom gena dve različite vrste kao gena svinje i čoveka, da bi se dobila svinja koja brže raste. Ovo se radi da bi novonastala forma imala željene osobine pogodne za profit. Kada unesemo ovakvu hranu, njeni sastojci su strano telo za naš organizam. Mi nismo dizajnirani za ovakvu vrstu hrane, pa se javljaju alergijske i toksične reakcije, a takvi proizvodi izazivaju smanjenje mozga, uništavaju imunitet, izazivaju sterilnost. Ruski naučnici su nedavno utvrdili neplodnost kod glodara u trećoj generaciji koje su hranili isključivo GMO sojom. Istovremeno, sve češće su priča o više od devet milijardi ljudi do 2050. godine na svetu i nemogućnosti njihove ishrane. Da li hrana koja izaziva sterilitet može da bude jedan od odgovora na to najmoćnijih ljudi na svetu?

GENETIČKI IMPERIJALIZAM

GMO
LAŽNA DILEMA: GMO ili organic hrana

Svet je podeljen da li je dobro ili ne prihvatiti gajenje genetski modifikovanih biljaka. Pobornici koji podržavaju njihovo gajenje ističu da je to samo nastavak prirodnog procesa, dok protivnici ističu da genetičko inženjerstvo u ovoj oblasti probija prirodne granice. Multinacionalne kompanije koje u ovaj proces ulažu ogroman novac, i u potpunosti kontrolišu transgene biljke od njihovog razvoja do komercijalizacije, okrivljeni su da stvaraju genetički imperijalizam.

Ministarstvo poljoprivrede SAD, zemlje u kojoj vladaju poprilično liberalni propisi kada je o genetičkom inženjerstvu reč, prihvatilo je patent pod nazivom ”terminator tehnologija”. Naučnicima je, naime, pošlo za rukom da u svet biljaka ugradi još jedan mehanizam, ovoga puta samoubilački. On se aktivira određenim spoljnim okidačem i dovodi do samotrovanja biljke naredne generacije. Na taj način farmer se onemogućava da seje sopstveno seme i primorava da svake godine kupuje novo seme.

Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Jan Kišgeci, koji je i nekadašnji eks ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, objašnjava da je  ”terminator tehnologija” samo jedan od primera, sa etičke tačke, pogrešno usmerenih istraživanja u genetičkom inženjerstvu. Seljaci koji koriste vlastito seme, proizvode 15 do 20 odsto hrane u svetu i prehranjuju 1,4 milijarde svetskog stanovništva, a upravo su oni glavna meta ”terminator tehnologije”. Znači ona je usmerena protiv seljaka.

Velike kompanije koje proizvode sredstva za zaštitu bilja kupuju semenske kuće i udružuju se. Interesovanje za semenarstvo je veliko, jer svetsko tržište semena vredi najmanje 500 milijardi dolara, a svetsko tržište sredstava za zaštitu bilja više od 30 milijardi dolara. Procene su da je od 2005. godini prihod sredstava za zaštitu bilja izjednačen sa onim koje donosi seme genetički modifikovanih biljaka. Taj prihod se sad stalno uvećava.

Kada je o Srbiji reč, stav je da moramo da istrajemo da se u Srbiji ne gaje genetski modifikovani organizmi. Jer, na domaćem i svetskom tržištu se traži zdrava hrana, sa što manje pesticida i, ona ima od 30 do 50 odsto višu cenu, a to je naša prednost u odnosu na druge zemlje. To je i jedna vrsta nacionalnog patriotizma u kome se nalazi budućnost naše zemlje, zdrave nacije i mogućnost izvoza, da ti proizvodi postanu i srpski brend i nose ime ,,Made in Serbia’’.

 


Amerika prednjači

Genetička modifikacija biljaka datira od 1986. godine, a prva biljka na kojoj je rađeno bio je duvan. Danas se pod GMO biljkama u svetu nalazi više od 170 miliona hektara. Najveće površine pod GMO imaju SAD, čak 59 odsto, zatim Argentina 20, Kanada i Brazil po šest i Kina pet odsto. Od kultura najviše zauzima soja, čak 60 odsto površina, zatim kukuruz 23 odsto i pamuk 11 odsto.


Najnovije

Soroš i Petreus kontrolišu Srbiju preko SBB i TV N1

Uprkos zakonskoj zabrani distributerima da ujedno budu i proizvođači sadržaja, Srbija je 2014. odustala od toga i N1 TV je počela da radi posle susreta Dejvida Petreusa sa tadašnjim premijerom Vučićem, da bi u martu 2017, kablovski operater SBB uklonio najgledaniji kanal, javnu televiziju RTS1, s prve pozicije u rasporedu kanala

Kolinda rehabilituje ustaštvo

Drago Pilsel, pisac i teolog: “Plenkovićevo oklevanje da zauzme stav prema neoustašama i Kolindin doprinos razmahivanju ksenofobije i ustaštva doveli su do toga da se moramo zapitati kakav je, za Boga miloga, odnos vladajućih prema žrtvama ustaškog terora”

Srpska deca kao belo roblje

Deca su uveliko postala vrlo profitabilan biznis, a sve preko onih koji bi bar deklarativno trebalo da se brinu o njima, među kojima kao saradnici najefikasnijih norveških kompanija za otimanje dece prednjače pojedinci iz resornog Ministarstva i centara za socijalni rad

Konkurs za izdaju Kosova trajno otvoren

Na braniku režima se pojavila gromadna figura Sonje Liht i na izvestan način obeležila jasnu markaciju da ovaj režim ima izrazitu pomoć drugosrbijanske inteligencije kad je reč o Kosovu i Metohiji

Vučić već priznao Kosovo!?

Iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je više od 4/5 javnosti protiv nezavisnosti Кosova, predsednik Srbije izjavio je da je zajednički imenitelj dijaloga da se „saglasimo sa nezavisnošću Кosova, ali da je formalno ne priznamo“
Srpski poslovni Almanah - Veliki