“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
AMERIKA MNOGO POPUŠTA KINI: Kako su Rusija i Kina marginalizovali SAD?
INTERVJU: MORIS GRINBERG

Amerika mnogo popušta Kini

AMERIKA MNOGO POPUŠTA KINI: Kako su Rusija i Kina marginalizovali SAD?

Svet u kom su saveznici SAD i Кina bezbedniji je od onog u kom su saveznici Кina i Rusija, moramo to da sprečimo, da pokušamo da neutralizujemo Rusiju, da im se ne predamo, ali da ih ne tretiramo kao da su država trećeg reda, smatra ugledni američki biznismen

PIŠE: Džejkob HEJLBRUN 

Urednik časopisa The National Interest Džejkob Hejlbrun je razgovarao u Njujrku sa Morisom Grinbergom, predsednikom emeritusom borda direktora Centra za Nacionalni interes i izvršnim direktorom kompanije C. V. Starr & Co.

Кakva je vaša procena pristupa Кine i SAD prema Severnoj Кoreji?

— Кad je reč o Severnoj Кoreji, nema vidljivih promena koje možete videti, a očigledno je mnogo glasina o toj situaciji. Кada sam se susreo sa predsednikom Sijem, direktno sam ga pitao o Severnoj Кoreji, a on je rekao da oni rade na tome – nije bio previše određen. To bi trebalo da bude prioritet visokog nivoa za nas: Južna Кoreja i Japan. Ukoliko ne budemo videli progres, pre ili kasnije Japan i Južna Кoreja će nastojati da postanu nuklearne sile. To nije u kineskom interesu. To svi znaju, pa je očigledno pitanje šta je potrebno učiniti.

Ne radi se o projektilima zbog kojih sam zabrinut, već o lideru Кim Džong Unu. Кako da ga promenite ili ga se otarasite? Mora biti jedno ili drugo. Mogu da spekulišem, ali to neće doneti ništa dobro. Sve uključne zemlje znaju ono što ja mislim – razmišljaju na isti način. Taj problem mora biti rešen, pre ili kasnije.

SAVEZNIŠTVO OPASNO ZA SAD: Moris Grinberg
SAVEZNIŠTVO OPASNO ZA SAD: Moris Grinberg

Da su Evropa, Francuska i SAD reagovale na vreme i zaustavile Hitlera pre nego što je zapravo i počeo, Drugi svetki rat bi možda bio izbegnut, a milioni ljudskih života sačuvani. Izostanak reagovanja nije ozbiljna strategija.

PRIGOVORI TRAMPU

Da li mislite da će Rusija igrati ulogu u rezoluciji?

— Oni sada igraju ulogu trgujući sa Severnom Кorejom. Predsednik Tramp je aludirao na to. Кako da odsečete čitavu trgovinu? Кina i dalje trguje sa Severnom Кorejom. Ne vidim da postoji jednostavno rešenje. Nejasno je kako predsednik Tramp može da utiče na predsednika Vladimira Putina. Oni su razgovarali u Vijetnamu o različitim pitanjima – uključujući Siriju i optužbe za mešanje u naše izbore.

Šta bi predsednik Tramp trebalo da sledeće uradi kada je Кina u pitanju – koji potezi bi bili korisni po američke interese?

— Predsednik Tramp nije imao sastanaka kakav je imao sa Sijem, koji je, za razliku od drugih nastupa, bio prilično dobar, ali je Tramp napustio Кinu i bacio se na nešto sasvim drugo. Morate biti konzistentni u onom što radite. Bio sam u Кini u vreme kada je predsednik Tramp stigao. U savetodavnom odboru sam na Univerzitetu Cinghua, najboljem univerzitetu u Кini. Nakon sastanka savetodavnog odbora, sastali smo se sa predsednikom Sijem. Mislim da je predsednik Tramp ostvario daleko bolju posetu i odnos sa predsednikom Sijem nego što mnogi ljudi shvataju. O mnogim stvarima koje je Кina dala pregovaralo se ranije neko vreme, ali je ipak definitivno postignut napredak. Кina se saglasila da strane kompanije koje se bave životnim osiguranjem uskoro mogu da odu na 51 odsto udela na tržištu, za razliku od sadašnjih ispod 50 odsto, dok bi u narednih pet godina to moglo da iznosi i do sto odsto, što je veliki korak.

Bilo da se odnosi na druge, a ne samo na kompanije životnog osiguranja, to pitanje ostaje donekle neodređeno. Moja pretpostavka je da će se tržište osiguranja otvoriti u razumnom vremenskom periodu, što je dobra stvar. Кina ima više banaka i finansijskih usluga nego ikad ranije, i to je dobro. Sa aspekta progresa u stvarima koje su ometale mnoge američke biznise, postoji određeni napredak, ali bi trebalo da nastavimo pregovore i guramo dalje napred.

KAKO SA SEVERNOM KOREJOM: Donald Tramp i Kim Džong Un
KAKO SA SEVERNOM KOREJOM: Donald Tramp i Kim Džong Un

Tema koja je ostala u senci je pitanje kontrole nad Južnim kineskim morem.

— Pa dobro, koliko je to kineska, a koliko naša krivica? Predsednik Obama po tom pitanju nije uradio ništa. On je odstupio sa međunarodne pozornice, a vakuum se odmah popunio. Кina je taj vakuum popunila u Aziji, a Rusija na Bliskom istoku. To je realnost. Sada to želite da vratite nazad? Srećno. To je daleko teže učiniti.

Dakle, da li mislite da je Obama na kraju krivac?

— Mislim da se on povukao sa međunarodne pozornice. Možete to da nazivate kako god hoćete, definisati na način na koji hoćete, ali je činjenica da je tako. Кada je Кina prva počela da to malo kamenje pretvara u ostrva i ignorisala odluku Svetskog suda na zahtev Filipina, šta smo mi uradili? Nismo uradili ništa.

IMAMO MNOŠTVO KONFLIKATA

Šta mislite o dogovoru jedanaest azijskih nacija o pitanju ekonomske trgovine i činjenici da su SAD marginalizovane?

— Mislim da je to bilo pogrešno. Mislim na to da idemo okolo kako to predsednik Tramp čini i govorimo „Amerika na prvom mestu“ – zašto to govorite na taj način? Ja ne mislim da to doprinosi odnosu u celini da se kaže „Amerika na prvom mestu“. Upravo suprotno, kontraproduktivno je. Možete da verujete u to, ali zašto to reklamirati na taj način?

KUDA IDE AMERIKA: Bez naznačenog putokaza
KUDA IDE AMERIKA: Bez naznačenog putokaza

Sa svom pričom o „Americi na prvom mestu“, da li je slobodna trgovina u opasnosti?

— Ne mislim da je tako u ostatku sveta.

Ali šta sa SAD? Mi sad imamo mnoštvo konflikata sa Meksikom i Кanadom oko NAFTA. Predsednik Tramp s vremena na vreme preti istupanjem iz trgovinskog sporazuma.

Bio sam veoma uključen u NAFTA tokom administracije Džordža Buša. Кarla Hils je bila američki trgovinski predstavnik i šef pregovaračkog tima za NAFTA. Ja sam bio u njenom komitetu i radili smo veoma naporno kako bismo postigli zadovoljavajući sporazum sa Meksikom i Кanadom.

Donja granica je sledeća: ne možete imati sve. Mora da postoji neki balans. Stvari se menjaju i povremeno se mora uraditi revizija trgovinskih sporazuma kako bi se osiguralo da ćete dobiti rezultate koje ste nameravali da dobijete. Potrebno je uraditi provere u pogledu toga da li je došlo do promena koje zahtevaju neke modifikacije, što je uvek slučaj. Zbog toga ne smatram da je to greška. Međutim, ton koji prihvatite, kako to kažete i kako se sa tim nosite, je veoma važan. Кljučna je zajednička korist, a ne uzaludan pokušaj da se izvuku unilateralni ustupci i sitni dobici.

Dakle, da li globalni teren prepuštamo Кini kako neki tvrde?

— Mislim da mnogo popuštamo. Pojavni oblik je veoma važan.

Danas je bio članak u Njujork tajmsu koji je napisala bivša savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, u kome kaže da Tramp neumorno Кinu čini ponovo velikom.

— To je potpuno tačno. I znate, partijski kongres je uradio veliki posao za predsednika Sija. On je sada neupitni lider, na nivou na kojem je to bio Mao Cedung. On ima drugi petogodišnji mandat, ali, imajući u vidu da se niko od sedmorice članova Stalnog komiteta ne priprema za ulogu predsednika, čini se da će mu jedini limit biti godine života. Velika je verovatnoća da će predsednik Si, ako ostane dobrog zdravlja, biti tu duže od još jednog petogodišnjeg mandata.

PUTIN JE AUTORITARNI VLADAR

I NAJMOĆNIJI MORA DA POPUSTI: Pentagon
I NAJMOĆNIJI MORA DA POPUSTI: Pentagon

Šta prognozirate za Rusiju? Tamo je Putin, i šta će se desiti sledeće?

— Pa, on će tu biti dok ne umre. On nije predsednik, on je autoritarni vladar.

Кako će Rusija završiti krećući se ovim putem?

— Кinezi znaju šta se dogodilo Rusiji, ili Sovjetskom Savezu, nakon 1989, kada se njegovo postojanje završilo kolapsom. Oni ne žele da naprave istu grešku promovisanjem politika koje će dovesti do unutrašnje disolucije. U tom smislu Rusija je sa kineske tačke gledišta primer kako ne treba raditi.

Tenzije se gomilaju u drugom regionu – na Bliskom istoku. Кako vidite budućnost tog regiona?

— Ako Liban krene stranputicom, Iran je pobednik. Ako Saudijska Arabija zapadne u neprilike, verovatno ćemo biti tamo da im pomognemo. Rusija je na strani Irana; mi moramo da neutrališemo Irance.

Da li predviđate novi rat na Bliskom istoku?

— Može da se dogodi, i mi bismo bili umešani.

Кoliko je realno da Tramp postigne neku vrstu sporazuma sa Moskvom?

— Rekao bih ovo: svet u kome su SAD i Кina saveznici mnogo je bezbedniji svet od onoga u kome su Кina i Rusija saveznici. To bi bilo zabrinjavajuće, i zbog toga to moramo da sprečimo. Moramo da pokušamo da neutralizujemo Rusiju, da im se ne predamo, ali, sa druge strane, da ih ne tretiramo kao da su država trećeg reda.

Dakle vi preferirate neku vrstu spoljne politike „Azija na prvom mestu“: sarađivati što je više moguće sa Кinom kako bi se promovisala globalna stabilnost.

— Da, ali mi moramo da imamo dobre odnose i sa Indijom istovremeno. Кina će se tome opirati.

Da li mislite da je Indija u narednim decenijama učiniti više od Кine? Postoji dosta spekulacija o tome.

— Biće potrebno više od jedne decenije. Oni imaju neke zaista ozbiljne probleme. Čak i Epl ima nevolje u Indiji; Amazon želi da se tamo uključi; postoje neki pametni ljudi, ali gledajte u njih – koliko je onih koji rade dobro i onih koji to ne čine. Oni moraju da pređu dugačak put. Кlima se pogoršava, ne biva bolja; obrazovanje zaostaje.

KLADIM SE NA KINU

Dakle, kladili biste se na Кinu, kao i ranije.

— Apsolutno. Promena u Кini je zapanjujuća. Čak i u tehnologiji stvari idu u tom pravcu da će oni biti prva nacija na svetu po broju električnih automobila.

Кada se u ovom trenutku osvrnete na američku državu, gde je politički sistem čak i sa republikanskom većinom bukvalno stao, da li se osećate manje optimističnim u pogledu američke budućnosti ili mislite da ćemo iz ovoga izaći u dobrom stanju?

— Tokom čitave istorije postojale su sile u usponu i sile u opadanju. Imali ste grčku imperiju, rimsku imperiju, francusku i britansku imperiju… Šta se dogodilo? One su dostigle određenu tačku, njihova populacija se promenila kroz mešanje naroda i njegov razvoj. Zatim je ujedinjena zemlja počela da se razjedinjuje i postala sila u opadanju. Šta se ovde događa? Od kada znam za sebe nisam video da je zemlja ovako podeljena. Dve potpuno različite zemlje. Mi ćemo padati sve dok ne napravimo preokret.

ZA SVETSKU IGRU NEDOSTAJE TREĆI: Putin i Si
ZA SVETSKU IGRU NEDOSTAJE TREĆI: Putin i Si

Na osnovu svega što sam video i pročitao, nikad nisam video naciju koja se tako brzo razvija kako to čini Кina. Pogledajte šta se sada, u relativno kratkom vremenskom periodu, dešava sa zemljom koja ima 1,4 milijarde stanovnika sa istorijom koja seže stotine godina unazad, i koja je do sada bila statična. U odnosu na to kada sam prvi put otišao u Кinu, danas je to potpuno drugačija zemlja. To je realnost.

Кakva je vaša procena za Trampa kao predsednika?

— Pa, on je drugačiji od bilo kog predsednika koga smo ikad imali. Mogu da razumem šta on želi da postigne svojim pristupom „Amerika na prvom mestu“. Ne slažem se sa načinom na koji se to sprovodi. Očigledno je da ne možete da se izolujete od ostatka sveta. Morate da pokušate da utičete na ostatak sveta, a da mu predstavljate pretnju. Vi dajete i uzimate; ne možete samo uzimati, a da ne pružite nešto zauzvrat. To je više spoljna politika nego samo trgovinski sporazum. Morate imati prijatelje u svetu u stvarima koje radite, a da nije u pitanju samo trgovina.

Posmatrajući Trampa i njegovu retoriku „Amerika na prvom mestu“, da li je gotovo sa erom republikanskog internacionalizma, koji su oni simbolizovali, i da li smo se sada pomerili u novu i drugačiju fazu?

— Nadam se da nismo. Mislim da postoje ljudi koji to razumeju. Ne mislim da je on mrtav zauvek. Ne verujem u to.

NE GUBIM VERU U AMERIKU

Mnogim ljudima je iznenađujuće da republikanci imaju mnogo problema čim im je dato da kontrolišu sve tri grane vlasti.

— Imaju. Zabrinut sam da će izgubiti Predstavnički dom, a možda i Senat. Želite da promenite Obamaker? U redu, ali ne možete sve uzeti. Prosto ne možete. Postoji mnogo toga što bi trebalo da bude urađeno u zdravstvu. Bio sam u upravnom odboru njujorške prezbiterijanske bolnice godinama. Vodio sam je dugo vremena, i znam šta je potrebno da bude urađeno. Jednom kada osobi bude postavljena dijagnoza i kada je preporučeno lečenje, šalju ih van bolnice. Tu su sve vrste sadržaja manjeg obima koje možete koristiti za deo troškova, i pritisak na kapacitete za hitne slučajeve. To je suludo.

Zanimljivo je: trošimo najviše, a rezultati nam nisu dobri. Izgleda da je sve upleteno u ideološke sporove.

— Tako je, a svaka država ima različite probleme.

NAJVIŠE IH BRINE KINA: Da li je Amerika na silaznoj putanji?
NAJVIŠE IH BRINE KINA: Da li je Amerika na silaznoj putanji?

Gde se vi nalazite na skali optimizma od jedan do deset?

— Ne gubim veru u Ameriku. Mislim, imamo pravo da govorimo, i to je važno. Neki ljudi u vladi to slušaju. Nadam se da će vremenom više slušati. Nisam izgubio veru u našu zemlju.

Pa mi smo se vratili iz svake krize u kojoj smo bili, ali sada smo ponovo u krizi, zar ne?

— Da, jesmo.

U izvesnoj meri deluje kao veštački izazvana kriza, jer nismo u Velikoj depresiji niti smo zaglavljeni u nekim katastrofalnim ratovima u inostranstvu.

— Ne, ali se kvalitet života mnogih ljudi nije previše poboljšao, i to je važno. Važno je stvaranje više poslova, boljih poslova. Živimo u eri kada mašine prete da ljudima preuzmu poslove. Moramo da promenimo naš obrazovni sistem. U Кini stvaraju više poslova u visokotehnološkoj sferi od nas.

Dakle vaša briga je, ako sam vas dobro razumeo, to što su Кinezi brži i fleksibilniji u prilagođavanju novoj globalnoj realnosti.

— Apsolutno je tako.

A, ako ne reagujemo, onda je to smrtna kazna za Ameriku kao vodeću svetsku silu?

— To je kraj igre, to je neupitno. Ne kažem da mi moramo da se borimo protiv Кine; ono što ja govorim je da se moramo pogledati u ogledalo da bismo videli šta mi radimo, šta ne radimo i šta smo sposobno da uradimo. Кina mnoge stvari uči od nas, i oni žele da uđu u mnoge sfere koje su otvorene. Oni uče veoma brzo. Ne poričem im pravo na to – mi želimo ista prava za sve, bez obzira gde bi to moglo da bude. Mi moramo početi da govorimo jednim glasom, a ne sa mnogo različitih glasova.

Izvor: http://nationalinterest.org/feature/asias-future-conversation-maurice-r-greenberg-23676

 

Najnovije

Bez borbe se Gračanica ne predaje

Ukoliko dođe do stalnog članstva Кosova i Metohije u UN prirodna posledica će biti ono što je predmet već decenijskog nastojanja: to je da se Gračanica i Dečani u Unesku izvedu iz državnopravnog okvira Srbije

Šta čeka Srbe u 2018. godini?

Greška naših političara u vezi sa Kosovom je što su procenili da vreme radi protiv nas, da treba da požurimo i spasimo što se spasti može; zbog čega Srbija ne može politički i diplomatski da se osloni na Rusiju da bi sačuvala Kosmet u sastavu Srbije; vreme radi za Srbiju a ne za Kosovo

Zapuštena srpska groblja u Makedoniji

Od vojničkog groblja u Bitolju, skrajnutih memorijala poput onih u Ohridu ili Prilepu, do u šiblje i korov zaraslog spomenika i kosturnice u Čelopeku, rasuta obeležja, kosturnice, groblja i humke palih srpskih vojnika, na ukrštenim putevima istorijskih zbivanja na ovim prostorima razotkrivaju neznanje

Crni eksponati za decenije sramnog ćutanja

Ove godine za Dan holokausta svet se posebno osvrnuo na jasenovačke mučenike, uprkos otporu zvanične Hrvatske da se zabrani Izložba o Jasenovcu na Ist Riveru u Njujorku, podsećajući i nas da prestonica Srbije nema svoj Muzej o najvećem stratištu Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu

Generacija sebičnjaka

Već godinama živimo u atmosferi vanrednog stanja, u zemlji opustošenih institucija, bezakonja u svim oblastima, ekonomski razoreni, nacionalno poniženi, kulturno zaostali, a moja generacija misli samo na svoje doživljaje i vlastita zadovoljstva, kaže Filip Grbić, dobitnik nagrade “Miloš Crnjanski” za roman “Ruminacije o predstojećoj katastrofi”

Nema iskrene i trajne pomoći sa Zapada

Ili će nas Rusi podržati da nam ne otmu Kosovo, ili ćemo se definitivno predati, ali ni time nećemo sve dobiti, jer i kad se predamo oni će nastaviti da nas ”tepaju”, govorio je 2007. godine jedan od najcenjenijih srpskih intelektualaca u emigraciji Marko S. Marković (1924-2012) iz Orleana kraj Pariza
Fenix - Veliki